Nečistoće i vlaga koji se unesu na đonovima cipela mogu oštetiti podove. Da bi se ovo izbeglo, potrebno je usisavati i brisati podove svaki put kada se prljavština nanese, što je zaista težak posao. Kao u izreci „bolje sprečiti nego lečiti“, postoji način da se nečistoće sa cipela zadrže ispred ulaznih vrata.

Dupla zaštita

Otirači su prva i najveća brana prljavštini i najbolje zadržavaju nečistoće kada se postave spolja, ispred ulaza i unutra, odmah po ulazu u kuću. Postavite otirače ovako, pogotovu kod ulaza gde je promet ljudi veliki, kao i  kod ulaza koji se nalaze blizu mesta sa dosta prljavštine, bašte, garaže, podruma. Ovako će otirači sigurno uhvatiti većinu prljavštine sa cipela. Ali bitan je i odabir i veličina otirača.

Otirači na kojima ostaje velika prljavština i koji upijaju vlagu

Spoljašnji otirač trebalo bi da bude takav da na njemu ostane najviše prljavštine, ali i da se ona sa njega može lako skinuti kada se otirač čisti. Zato je najbolje izabrati onaj od plastičnih polimera, sa krupnim čekinjama ili reljefastom šarom kako bi na njemu ostalo što više blata i krupne prljavštine. Kada se ona sasuši dovoljno je samo otresti otirač ili, u slučaju veće zaprljanosti, politi crevom. Unutrašnji otirač bi trebalo dobro da upija vlagu i skida manje čestice nečistoća koje nije skinuo spoljašnji otriač. Može biti od prirodnih ili veštačkih vlakana, ali je najbitnije da mu podloga bude od veštačkog materijala, gume ili plastike, kako vlaga ne bi doprla na pod. Dobro je da za unutrašnji otriač odaberete onaj u bojama koje već dominiraju u vašem stanu, kako ne bi bio mnogo upadljiv i kako bi se uklopio u diizajn enterijera, ali u tamnijoj nijansi kako prljavština ne bi bila mnogo upadljiva.

Dužina od najmanje jednoh koraka

Uski otirači možda izgledaju moderno, ali njihov učinak ne mora uvek da bude odgovarajući. Za dobro obrisane cipele neophodni su otirači koji neće biti uži od jednog koraka odraslog čoveka, kako bi se osiguralo da na njega stane sa svakom nogom makar jedanput čak i onaj koji bi brisanje cipela najradije preskočio.

Čišćenje otirača

Posle određenog vremena na otriačima će se nakupiti prašina, prljavština, blato i vlaga. Ako se redovno ne čiste, otirači postaju mesto odakle se prljavština raznosi, umesto da je skupljaju. Iako je najčešće dovoljno dobro ih protresti, ponekad je nanos prljavštine toliki i tako slepljen za otriač da je potrebno malo dodatnog truda. Spoljašnji otriači najlakše se mogu očistiti pod mlazom vode, najbolje je oprati pod crevom u bašti. Ali, ako živite u stanu, biće vam potrebne dve plastične flaše. U jednoj napravite malo blagog rastvora tečnog sapuna, drugu, veliku plastičnu flašu napunite sa čistom vodom. Otriač prvo pospite rastvorom sapunice, po potrebi očetkajte i isperite čistom vodom. Ovo, naravno radite napolju ili na terasi gde postoji odvod vode. Ostavite tako na vazduhu i ne vraćajte na mesto dok se potpuno ne osuši. Rastvorom tečnog sapuna možete prati i unutrašnje otriače, ovaj rastvor lako odstranjuje prljavštinu, a lako se i uklanja sa malo vode i ne kliza se.