Najvažniji aspekt lične higijene jesu čiste ruke. Sve ostalo se nekada može i malo zanemariti, međutim, ukoliko su ruke podložne razvijanju bakterija, ukoliko su prljave, a budimo realni, koliko god ih prali, one se odmah uprljaju iako to ne vidimo, onda je i sam organizam podložan raznim zarazama i napadima virusa i bakterija. To je upravo razlog zbog kojeg treba voditi posebno računa o njihovoj higijeni, te ih uvek prati i sušiti onako kako to stručna lica i preporučuju.

Samo oprane vodom, ruke nisu nikako očišćene. Uvek treba koristiti sapun, najpoželjniji su oni sa antibakterijskim delovanjem, kako bi se sve bakterije nakupljene mogle ukloniti. Nakon toga, ima čak i dosta tečnosti koje svojim sastavom čine da one preostale bakterije budu uklonjene, a posle svega treba ruke sasvim osušiti. Svaka vlažna podloga odlična je za razvijanje bakterija, zbog čega je sušenje poslednji i najobavezniji korak u pranju ruku. Možete ih, naravno, sušiti peškirom, papirnim ubrusom ili sušačem za ruke, ali evo šta je možda najbolje i gde su mane nekih od njih.

Peškir

Peškiri su definitivno samo za kućnu upotrebu, te se u nekim većim objektima odavno ne koriste, što je svakako dobro, jer su i sami dobra podloga za razvijanje bakterija. Njima se brzo osuše ruke, ali treba voditi računa da se nakon svakog brisanja peškir odmah stavi na sušenje, kako ne bi došlo do tog razvijanja bakterija na vlažnoj površini, te ih treba često menjati i nikada ne koristiti sa drugim osobama. Iako tradicionalno, peškiri nisu najbolje rešenje za brisanje ruku, jer se uglavnom koriste nekoliko dana za brisanje ruku, što često ume da dovede i do pojave crvenila, sraba, nekad čak i do pojave nekih ekcema.

Papirni ubrusi

Papirni ubrusi se najčešće nalaze u većim objektima, kao što su kafići, restorani, tržni centri, uopšte na nekim tako javnim mestima gde je protok ljudi veliki. Naravno, ovo je rešenje koje je moralo da nastane, jer peškiri na takvim mestima ne mogu da se nađu iz higijenskih razloga. Međutim, papirni ubrusi su jedno ne toliko ekonomično rešenje, budući da se veoma brzo troše, te je potrebno da se kupuju u ogromnim količinama. Osim toga, često se dešava da se cepaju tokom sušenja ruku, zbog čega je potrebno određeno vreme da bi se ruke sasvim osušile njime, dok je nekad i sam kvalitet papira veliki problem, pa ume da grebe i stvara neprijatan osećaj. Još jedan problem sa ubrusima, jeste što se kante u kojima se odlaže iskorišćen papir brzo pune, pa uvek treba neko da vodi računa o njihovom pražnjenu, što znači da ni oni nisu idealno rešenje.

Sušači za ruke

Reklo bi se, nakon peškira i papirnih ubrusa, da su sušači za ruke možda najbolje rešenje. Posebno kada su u pitanju neki javni objekti, jer nema nereda od papira, nema brige o tome da se papir stalno dopunjuje, a sušači za ruke posao odrade u potpunosti kroz samo nekoliko sekundi, pa nema ni velikog zadržavanja u samim toaletima, odnosno, ne stvaraju gužvu. Svakako su sušači za ruke i najbolje higijensko rešenje, jer se ne stvara vlažna površina dobra za razvoj bakterija, a ruke toplim i jakim vazduhom osuše u svega nekoliko sekundi, pa nema bojazni da će se na samoj koži „doseliti“ neka od njih.