Zagađivanje životne sredine, zemljišta, vode i vazduha

Zagađenje životne sredine podrazumeva unošenje štetnih materija u sve njene segmente - vodu, vazduh i zemljište. Te štetne materije se zovu zagađivači (polutanti). Jednim manjim delom su prirodnog porekla, a većim delom su rezultat ljudske aktivnosti.  

Sve veće zagađivanje prirodne sredine svakako je posledica velikog porasta broja stanovnika na globalnom nivou, i posledica poljoprivredne, industrijske i tehničko-tehnološke revolucije. 

Izvori i načini zagađivanja tokom godina se na žalost samo povećavaju, a posledice dobijaju na intenzitetu i dalekosežnosti. 

Izvori zagađivanja životne sredine

Životna sredina je skup prirodnih i veštački stvorenih vrednosti koji zajedno čine okruženje, odnosno prostor za život. Životnu sredinu čini:

• Svet prirode (biljke, životinje, zemljište, vazduh i voda), i postojao je mnogo godina pre čoveka.
• Svet objekata i predmeta koje je čovek sam izgradio prema svojim potrebama a uz pomoć tehnike i tehnologije. Na taj način stvorio je okruženje po svojim “zakonima”.

Samim tim i izvori zagađivanja mogu biti dvojaki:

• Prirodni izvori - aktivnosti koje se dešavaju bez kontrole i želje čoveka, poput prirodnih katastrofa - zemljotresi, vulkanske erupcije, poplave. 
• Veštački izvori - aktivnosti koje sprovodi čovek - urbana gradnja, industrijska gradnja, saobraćaj, izgradnja hidrocentrala, seča šuma, eksploatacija prirodnih resursa, stvaranje deponija, emisija gasova, nuklearne probe. 

Zajedno, ove aktivnosti prirode i čoveka za posledicu imaju:

• Zagađenje vazduha 
• Zagađenje vode 
• Zagađenje zemljišta 
• Zagađenje bukom

Zagađivanje vazduha

Napredak čovečanstva podrazumeva i napredak industrijskih grana koje imaju najveći udeo u zagađivanju vazduha. Jedna od definicija zagađenog vazduha je prisustvo čestica koje ne bi smele biti prisutne u vazduhu, ili povećanje broja i narušavanje procentualnog odnosa prirodno prisutnih čestica. 

Izvori zagađenja vazduha su:

1. Sva industrijska postrojenja - hemijska, naftna, prehrambena, industrija gume i plastičnih sirovina, drvna, grafička, crna i obojena metalurgija
2. Termo i nuklearne elektrane
3. Svi oblici saobraćaja - drumski, železnički, vazdušni, vodeni
4. Individualna domaćinstva koja koriste ložišta za kuvanje i grejanje

Najčešći aerozagađivači su:

• Oksidi sumpora (dospevaju iz starih i nekvalitetnih postrojenja industrije i termoenergetike)
• Oksidi azota (takođe su produkt rada termoelektrana i industrije)
• Oksidi ugljenika (CO2 je odličan provodnik sunčeve svetlosti ali ograničava vraćanje infracrvenog zračenja u kosmos, pa povećana količina ovog polutanta sprečava hlađenje Zemlje i dovodi do efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja)
• Olovo i živa (nastaju nakon sagorevanja fosilnih goriva, u hemijskoj industriji, u saobraćaju)

Što se tiče Srbije, naša država se ne može pohvaliti čistim vazduhom što nam pokazuje grafikon sa podacima o stopi zagađenosti vazduha u zemljama Evrope. Srbija je pri samom vrhu najzageđenijih zemalja, na trećem od 39 mesta.

Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje ljudi

Zagađen atmosferski vazduh ugrožava sve sektore životne sredine jer polutanti iz vazduha dospevaju na zemlju i vodu, a zdravlje populacije je najviše ugroženo baš aerozagađivačima.

Moguća oboljenja izazvana zagađenjem vazduha su:

• Iritacija očiju i disajnih puteva
• Alergijska manifestacija 
• Akutna i hronična opstruktivna bolest pluća
• Bronhitis
• Karcinom pluća

Zagadjenje vode

Smatra se da zagađenje vode podrazumeva izmenu njenih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika, može biti izazvano dejstvom same prirode ili čoveka. 

Izvori zagađenja vode koji su posledica dešavanja u prirodi:

• Erozija zemljišta, prirodne nepogode - dospevanje čestica zemlje u vodu zgog osipanja tla, poplave, zemljotresa
• Životinjski otpad - uginule životinje, životinjski izmet
• Spiranje minerala iz stena - kiša, otapanje snega

Izvori zagađenja vode vezani za ljudski faktor:

• Komunalne otpadne vode (prisutna plastika, karton, limenke, izlučevine) 
• Industrijske otpadne vode (prisutni različiti metali, hloridi, sulfati, oksidi gvožđa, kiseline)
• Organski i neorganski zagađivači (nafta, fenoli, organske masne kiseline)
• Poljoprivredni zagađivači (veštačka đubriva, pesticidi)
• Termalni zagađivači (porast temperature vode izazvan radom termo ili nuklearnih elektrana)

Zagađivači vode narušavaju vodeni ekosistem a mogu dovesti i do eliminacije vode iz upotrebe, što je najlošija posledica s obzirom da su zalihe vode na našoj planeti sve manje i manje.

Uticaj zagađene vode na zdravlje ljudi

Prisustvo zagađivača u vodi može izazvati različite stepene oboljenja, od blagih do vrlo teških oblika. Mogući  zdravstveni problemi su:

• Mnogobrojne crevne infekcije 
• Dijareja 
• Tifus 
• Kolera

Zagađenje zemljišta

Zagađenje zemljišta je najviše povezano sa industrijalizacijom i urbanizacijom životne sredine. Definiše se kao proces odlaganja i unošenja opasnih i štetnih materija na površinu ili u zemljište, pri čemu dolazi do narušavanja njegove plodnosti i upotrebljivosti. 

Zagađivanje zemljišta može biti uzrokovano ljudskom aktivnošću ili prirodnim procesima, a odvija se u tri faze: 

1. Prva faza je zagađenje, tj.promena bioloških karakteristika zemljišta.
2. Druga faza je destrukcija zemljišta. Ovaj stepen ugroženosti još uvek se može sanirati, uz ulaganje ogromnog truda i energije.
3. Treća faza je totalno isključenje zemljišta. Ireverzibilna je, zemljište se ne može vratiti u prvobitno, upotrebljivo stanje.

Pod zagađivanjem zemljišta podrazumeva se promena prirodnog sastava zemlje i to njenih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika, pri čemu svaka vrsta ima svoje izvore zagađivanja.

Izvori zagađenja zemljišta koji menjaju fizičke odlike - mogu biti od strane čoveka ili same prirode:

• Čovek fizički ugrožava zemljište oduzimanjem terena za izgradnju naselja, infrastrukturnih objekata, industrijskih objekata i deponovanje otpadnog materijala. 
• Sama priroda fizički ugrožava zemljište erozijom putem vode i vetra koji oštećuju i raznose površinski sloj.

Izvori zagađenja zemljišta koji menjaju hemijska svojstva- danas najzastupljenija a uzročnici su:

• Deponije komunalnog i industrijskog otpada - divlje i organizovane
• Navodnjavanje i odvodnjavanje - soli koje su prisutne u vodi dospevaju u zemlju, a nakon što se voda posle određenog vremena izgubi, soli donete njome ostaju. Zemlja se “zasoli”, menja se njen sastav, a pored toga dolazi i do promene ph strukture. Samim tim narušava se biocenoza.
• Upotreba veštačkih đubriva - jako loše utiče na pojedine vrste biljaka, jer se đubrenje vrši preparatima kalijuma, fosfora i azota, čije povećane koncentracije narušavaju prirodne karakteristike zemljišta. 
• Industrijska postrojenja - prevashodno zagađuju vazduh, ali preko zagađenog vazduha taloženjem zagađivača na tlo, ili putem kiselih kiša toksične čestice dospevaju na zemlju i na taj način se zagađuje njen površinski sloj.
• Ulivanje otpadnih voda - otpadne vode mogu sadržati različite zagađivače, počev od organskih materija koje su manje štetne, pa sve do izuzetno opasnih materija poput teških metala, mineralnih ulja, proizvoda od nafte, deterdženata.. Njihovo zadržavanje je dugo pa se zemljište zagađuje na dug vremenski period.
• Pesticidi - su veštački napravljene materije, otrovne, priroda ih ne prepoznaje i sporo se razlažu. Velika opasnost i štetnost leži u nagomilavaju u tkivima živih bića, i to u visokim koncentracijama. 

Izvori zagađenja zemljišta koji menjaju biološke karakteristike - podrazumevaju da se na veštački način povećava prisustvo patogenih mikroorganizama u tlu, pre svega bakterija i gljiva. 

Uticaj zagađenog zemljišta na zdravlje ljudi

Zagađenje zemljišta nije izolovan proces jer istovremeno deluje na podzemne vode i zasađene kulture na zemljištu. Samim tim sva hrana proizvedena na takvom tlu može dovesti do zdravstvenih problema poput:

• Digestivnih problema
• Alimentarnih intoksikacija (trovanje hranom)
• Alergijskih reakcija

Zagađenje bukom

Ova vrsta zagađenja podrazumeva prekomernu i neprijatnu količinu buke koju prouzrokuju ljudi, životinje, saobraćaj ili različite mašine. Buka postaje zagađivač kada ometa normalne životne aktivnosti poput rada, spavanja, razgovaranja. Karakteristični su za urbane sredine.

Izvori zagađivanja bukom:

1. Saobraćaj (putnički i transportni) 
2. Gradilišta (vazdušni kompresori, buldožeri, kiperi, beton-mešalice, bušilice)
3. Industrijska postrojenja
4. Kućni aparati (usisivači, mikseri, blenderi, tv, muzičke linije)
5. Ljudski glas (svađe, nadvikivanja, dovikivanja)
 
Svim stanovnicima gradskih ali i prigradskih naselja veoma dobro je poznat problem buke koja definitivno nepovoljno utiče na sve segmente života.

Uticaj buke na zdravlje ljudi

Dokazano je da buka ima direktan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje čoveka. Oboljenja koja se povezuju sa ovom vrstom zagađenja životne sredine su:

• Oštećenje sluha
• Izmena načina govora (stalno nadglasavanje sa bukom dovodi do posledičnog konstantnog glasnog pričanja)
• Oštećenje glasnih žica i govornog aparata
• Stres
• Povišen krvni pritisak
• Depresija
• Poremećaj sna
• Napad panike
• Smanjenje radnih sposobnosti i opšteg funkcionisanja

Zagađivači svakog pojedinačnog sektora imaju svoja karakteristična delovanja na taj segment životne sredine, ali svi zajedno imaju ogroman uticaj na celokupan ekosistem.

Posledice zagađivanja životne sredine

Posledice zagađivanja svakako su i kvalitativno i kvantitativno narušavanje ravnoteže životne sredine. Izdvojićemo najizraženije posledice:

• Promene fiziološkog stanja svih mikroorganizama, biljaka, životinja i čoveka
• Degradacija i iscrpljivanje ekosistema 
• Narušavanje biodiverziteta 
• Kontaminacija lanca ishrane
• Bolesti i prerane smrti
• Nedostatak hrane i vode
• Mutacije - promene u genetičkom materijalu individue i populacije pri čemu dolazi do pojave novih osobina, uglavnom štetnih, pa čak i smrtonosnih.
• Klimatske promene (efekat staklene bašte, poremećaj mikroklime gradova, destrukcija ozonskog omotača, globalno zagrevanje) 

Poslednjih decenija zagađivanje životne sredine poprima sve veće razmere, a da bi se nesagledive posledice sprečile potrebno je naći načine da se ono zaustavi.

Mere zaštite životne sredine protiv zagađenja

Očuvanje životne sredine zadatak je celokupne zajednice, od pojedinca do kompletnog društvenog sistema. Zaštita životne sredine i traženje efikasnih načina da se smanje zagađivači  postaju prioritetni zadaci stanovnika cele Planete. Neophodno je:

1. Edukovati javnost (kampanje, programi i radionice koje će uticati na razvoj svesti o značaju i načinama zaštite prirode). Jedan vid edukacije je i upoznavanje sa načinima i opremom za pravilno skladištenje opasnih materijala 
2. Raditi na sprovođenju održivog razvoja (ostvariti što veća energetsku efikasnost, što više koristiti obnovljivie izvore energije)
3. Politički podržati zaštitu životne sredine (zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, sprovoditi regulative, naplaćivati kazne za ugrožavanje životne sredine)
4. Razviti aktivizam zajednice (organizovati proteste, preuzeti inicijativu, angažovati zajednicu za očuvanje prirodnih dobara)

Šta dodati za kraj?

Na kraju ćemo navesti nekoliko poražavajućih činjenica vezanih za zagađenje vazduha kao najveći problem današnjice, i koji svakako deluje na sve sektore životne sredine (izvor Svetska zdravstvena organizacija-SZO)

• Zagađenje vazduha je najveći ekološki rizik za zdravlje.
• U 2019. godini, čak 99% svetske populacije je živelo na mestima gde nisu ostvareni zdravstveno ispravni nivoi kvalitetnog vazduha.
• Zagađenje vazduha u privatnim domaćinstvima nastaje kao posledica upotrebe neefikasnih goriva (ugalj, drveni ugalj, nafta) koja sadrže mnoštvo zagađivača.
• Procenjuje se da trećina svetske populacije koristi ložišta za grejanje i kuvanje.
• Kombinacija zagađenog spoljašnjeg i nečistog vazduha unutar domaćinstva, ima za posledicu 6,7 miliona preranih smrti na godišnjem nivou.
• Od toga 3,2 miliona preranih smrti je posledica isključivo zagađenja vazduha unutar domaćinstva:
  1. 32% su posledica bolesti srca
  2. 23% moždani udari
  3. 21% posledica bolesti donjih disajnih organa, pneumonije
  4. 19% poslediva hronične opstruktivne bolesti pluća
  5. 5%  rak pluća, bronha

Zagađivanje životne sredine ima zaista zastrašujuće posledice a najveći krivac je ljudski faktor. Sve dok budemo mislili da baš mi nismo krivi i da je to odgovornost nekih drugih ljudi, zagađivači će suvereno “vladati” našom planetom. Tek kada shvatimo da smo svi odgovorni za ugrožavanje životne sredine i preuzmemo odgovornost, tada će početi prava borba za njen oporavak i ozdravljenje.