Zaštita životne sredine - očuvanje, načini i ciljevi

U prošlosti, sada već daljoj, čovek je živeo u skladu sa prirodom i nije u velikim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. 

U današnje vreme, sa razvojem civilizacije čovek svojim aktivnostima remeti ekološke principe i narušava stabilnost životne sredine, dovodeći u pitanje i sopstveni opstanak na planeti. Zato je neophodno raditi na ekološkoj savesti, jer zaštita životne sredine treba da bude primarni zadatak.

Sadržaj stranice:

1. Ekologija i zaštita životne sredine
2. Mere za očuvanje životne sredine
2.1. Zakon o zaštiti životne sredine
2.2. Mere tehničke zaštite
2.3. Obrazovno-vaspitne mere
3. Načini zaštite životne sredine
3.1. Zaštita vazduha
3.2. Zaštita vode
3.3. Zaštita zemljišta
4. Jednostavni načini za očuvanje životne sredine
5. Ciljevi zaštite životne sredine
6. Životna sredina i njeno očuvanje u Srbiji

Ekologija i zaštita životne sredine

Vazduh, voda i zemljište, kao i sav živi svet koji nastanjuje te tri sredine, međusobno su povezani i ostvaruju dinamičku ravnotežu u životnoj sredini. Upravo tim međusobnim odnosima živih bića, kao i njihovim odnosom sa spoljašnjom sredinom bavi se ekologija.

Razvoj ekosistema nosi sa sobom dobre i loše posledice. Sa porastom stanovništva povećavaju se i aktivnosti na prirodnoj okolini. Tehnologija doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita se razvijaju, kvalitet života se povećava. Međutim, taj progresivan razvoj praćen je i promenom životnih uslova koji narušavaju ekosistem.

Zbog toga zaštita životne sredine postaje prioritet, a podrazumeva skup postupaka i mera koji sprecavaju zagađivanje životne sredine, sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže. To prvenstveno uključuje otklanjanje posledica negativnog delovanja čoveka na prirodu.

Upravo ekološki aktivizam pojedinca, manje ili veće organozovane grupe, bavi se sprečavanjem nepovoljnih dejstava na prirodu i saniranjem nastalih posledica. Ova vrsta aktivnosti podrazumeva saradnju na mnogim nivoima - socijalnom, političkom, naučnom, obrazovnom.

Mere za očuvanje životne sredine

Životna sredina nam obezbeđuje vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, zemljište na kom živimo i hranu koju jedemo. Sve što čovek radi sa ovim resursima da bi udovoljio svojim potrebama ostavlja trag na životnu sredinu. 

Taj trag naziva se ekološki otisak - podrazumeva sve usluge koje čovek traži i troši od ekosistema, a u odnosu na kapacitete koje naša planeta ima za apsorbovanje nastalog otpada. Poslednjih decenija je taj ekološki otisak sve veći, tj.sve je veća potrošnja resursa a apsorbovanje posledica sve manje. 

Dakle, borba za očuvanje kvaliteta svih resursa životne sredine mora se sprovoditi kroz više vrsta mera:

1. Pravne mere 
2. Tehničke mere 
3. Obrazovno-vaspitne mere

Na koji način ove mere regulišu očuvanje životne sredine?

Zakon o zaštiti životne sredine 

Zakon čini pravnu meru kojom se reguliše sistem zaštite životne sredine i obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj sredini. 

Članovi ovog Zakona definišu načine za očuvanje prirodne ravnoteže i mere za sprečavanje, kontrolu i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. Više o odredbama zakona možete pročitati u pdf formatu.

Mere tehničke zaštite

Podrazumevaju primenu propisa putem tehničkih, tehnoloških, ekonomskih  i drugih standarda i normativa, kao i korišćenje najbolje tehnologije, tehnike i opreme. 

Šta sve podleže tehničkim merama zaštite životne sredine?

• Pogoni teške industrije (železare, livnice, koksare)
• Hemijska industrija 
• Proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći značaj ima ugalj. Segorevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih jedinjenja što zagađuje životnu sredinu.
• Saobraćaj, posebno drumski. Propisane tehničke mere smanjuju emisiju izduvnih gasova, taloženje a potom spiranje ulja, nafte, soli i prašine sa drumova, a možemo pridružiti i propise o dozvoljenoj emisiji buke koja ima negativan uticaj na zdravlje ljudi.
• Obrada agrarnih površina hemijskim sredstvima. Svi hemijski preparati (pesticidi) imaju otrovna svojstva, te se moraju odrediti dozvoljene količine i vrste ovih sredstava, da se smanji negativan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda. 
• Pravilno skladištenje, čuvanje i kontrola opasnih materija - Najopasniji je otpad iz hemijske industrije, a za hemikalije postoje propisani sigurnosni ormari.  Takođe, za razne vrste opasnih materijala potrebna je oprema za adekvatno skladištenje opasnih materijala.
• Odlaganje svih vrsta otpada -  gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, kao i poljoprivredni otpad, ugrožavaju kvalitet zemljišta i vazduha.

Obrazovno-vaspitne mere

Državne i naučne ustanove, obrazovne, zdravstvene, kulturne i druge javne ustanove, u okviru svojih delatnosti treba da podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine. 

Pojam ekološko obrazovanje možemo definisati kao skup znanja, navika i stavova vezanih za ekološke specifičnosti, za vrste delovanja na životnu sredinu kao i njenu zaštitu i unapređenje. Ovaj vid intenziviranja svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz:

• Sistem obrazovanja i vaspitanja 
• Usavršavanje u procesu rada 
• Putem javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine

Načini zaštite životne sredine

S obzirom da su glavni izvori opstanka živih bića vazduh, voda i zemljište, ove sektore treba zaštititi od zagađivanja. 

Treba uzeti u obzir da su svi sektori životne sredine međusobno povezani i da materija u ekosistemu stalno kruži, pa na osnovu toga možemo zaključiti da jedan zagađivač deluje na više sektora.

Na koji način zaštititi svaki od navedenih sektora?

Zaštita vazduha

Bez vazduha nema života, stoga je zaštita vazduha neophodna za preživljavanje. Zagađen vazduh štetno utiče na:

• Ljude i njihovo zdravstveno stanje, jer zagađen vazduh dovodi do problema sa disajnim organima, srcem, malignim oboljenjima
• Biljke i životinje
• Vremenske prilike i klimatske promene

Sve češće teme koje se spominju jesu klimatske promene i tzv. efekat staklene bašte, koji su posledica dugogodišnjeg zagađivanja vazduha. Prevelika emisija štetnih gasova rezultira poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u kosmos, odnosno dolazi do većeg zagrevanja vazduha. 

Zabrinjavajuć je podatak da se Evropa u poslednjih 20 godina zagreva dvostruko brže od bilo kog drugog kontinenta!

Zaštita vazduha podrazumeva:

1. Određivanje vrsta zagađivača u atmosferi 
2. Lociranje industrijskih postrojenja van grada
3. Propisivanje sanitarno-zaštitnih zona 
4. Propisivanje i sprovođenje kontrolnih mera za zaštitu životne sredine - ugradnja elektrofiltera i kolektora u industrijska postrojenja i toplane kako bi se smanjila emisija zagađivača u atmosferu,
5. Menjanje ili maksimalno redukovanje tzv. “prljavih” tehnoloških procesa 
6. Izgradnja instalacija različitog tipa za eliminaciju zagađivača 
7. Korišćenje energetskih izvora koji manje zagađuju vazduh, fabrike treba da pređu na prirodni gas koji sadrži mnogo manje sumpora.
8. U auto industriji napraviti motore koji će proizvoditi manju količinu zagađujućih materija u izduvnim gasovima 
9. Korišćenje visokooktanskog benzina koji je bez olova 
10. Sadnja što većeg broja drveća jer su to “pluća gradova“

Zaštita vode

Za opstanak svih živih bića neophodna je voda, a ona se na celoj našoj planeti koristi za mnoge svrhe:

• Za piće
• Za kućne i komunalne potrebe
• U poljoprivredi, za navodnjavanje
• U industriji
• Kao plovni putevi
• Kao stanište vodenog sveta

Celokupan vodeni ekosistem biva narušen ako su u vodi prisutni zagađivači koji menjaju njen fizički, hemijski i biološki sastav, a zaštita vode podrazumeva:

1. Zabranu unosa zagađivača u vodene tokove
2. Razlaganje toksičnog polutanta i prevođenje u manje škodljivu formu
3. Prečišćavanje otpadnih voda, prirodno ili veštačko

Mere zaštite vode su sledeće:

• Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o vodama
• Konstantan monitoring - praćenje kvaliteta vode
• Kupovina i aktiviranje uređaja za kontrolu zagađenosti vode
• Modernizacija stare ili instaliranje nove opreme za prečišćavanje otpadne vode
• Pooštravanje odobrenja i kasnija kontrola objekata koji mogu zagaditi vodu
• Uvođenje takse i poreza na otpadne vode
• Kazne za pojedince koji bacaju bilo kakav otpad u vodene tokove

Zaštita od zagađenja vode ne odnosi se samo na očuvanje vode za piće, već i očuvanje vodenog ekosistema, zaštititu i održivo korišćenje ribljeg fonda u ribolovnim vodama. Ako vas interesuje šta Zakon kaže o tome, sve odredbe možete pročitati ovde.

Zaštita zemljišta

Zaštita zemljišta podrazumeva njeno direktno očuvanje (smanjenje i kontrolisanje upotrebe zagađujućih i opasnih materija u poljoprivredi) i indirektno očuvanje (smanjenje i kontrola zagađenja vazduha i vode, odakle polutanti mogu dospeti u zemljište)

Zemljište može biti ugroženo na tri načina, fizički, hemijski i biološki, a zaštita zemljišta zavisi od vrste ugroženosti.

Mere zaštite od fizičkog ugrožavanja (zemljište se zauzima zbog izgradnje različitih objekata, ili prirodno nestaje zbog erozije zemljišta):

• Kontrolisana i planska izgradnja naselja i objekata 
• Kontrolisana seča šuma 
• Zasađivanje vegetacije jer korenje učvršćuje zemljište i sprečava njenu eroziju

Mere zaštite od hemijskog ugrožavanja (danas najzastupljenije i ogleda se u upotrebi pesticida i veštačkih đubriva, u zagađenju otpadom i štetnim česticama iz vazduha):

• Zabrana i ograničenje upotrebe određenih vrsta pesticida i đubriva
• Pravilno skladištenje otpada
• Kontrola prisutnih čestica zagađivača u vazduhu
• Zaštita zasađenih površina od atmosferskih zagađivača mrežicama ili drugim fizičkim zaštitama

Mere zaštite od biološkog ugrožavanja (podrazumeva da se na veštački način povećava prisustvo patogenih mikroorganizama, pre svega bakterija i gljiva) 

• Prečišćavanje otpadnih voda iz klanica i mlekara (upotrebljavaju se gljivice za kišeljenje mleka, aditivi za meso i prerađevine od mesa)
• Adekvatno zbrinjavanje izlučevina kao i leševa životinja
• Sprečavanje kvarenja strukture zemljišta (alkalizacija, salinizacija, acidifikacija zemljišta) 

Naravno, zaštita životne sredine i svih njenih činilaca dužnost je cele zajednice. Navedene mere najvećim delom se tiču obaveza koje društvene institucije treba da sprovode, a mi kao pojedinci imamo jednostavnije načine da sačuvamo naše prirodne resurse.

Jednostavni načini za očuvanje životne sredine

Jednostavni načini su oni koje svaki pojedinac bez problema može sprovesti. Zato pogledajmo šta svaki čovek može uraditi za očuvanje prirodnog okruženja:

1. Reciklirajte papir, staklo, plastiku, metal (limenke), lekove, tehnički otpad
2. Ne bacajte sintetičko smeće po ulici, u prirodi i u vodene tokove
3. Trošite vodu racionalno, koristite štedljive slavine i vodokotliće
4. Štedite toplotnu i električnu energiju u svom domu
5. Koristite platnene ili papirne kese umesto plastičnih
6. Umesto automobila birajte pešačenje, bicikl ili javni prevoz
7. Izbegavajte korišćenje dezodoransa, opredelite se za ekološke dezodoranse u stiku
8. Nemojte konzumirati cigarete
9. Kupujte prozivode koji nisu štetni po okolinu, odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki (eco-friendly)
10. Kupujte ono što može da se reciklira
11. Kupujte ono što je napravljeno od recikliranog materijala
12. Koristite punjač za baterije i kupujte baterije koje se mogu puniti kada se isprazne
13. Izbegavajte proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalažu, birajte kupovinu u rinfuzi, a bez upotrebe plastične ambalaže
14. Posadite drvo ispred svoje kuće

Ako mislite da vi kao pojedinac ne možete puno učiniti za zaštitu životne sredine, varate se. Svako vaše malo delo, za prirodu je veliko! A svi zajedno možemo dati ogroman doprinos za isti cilj - očuvanje prirodne sredine koja nas okružuje.

Ciljevi zaštite životne sredine

S obzirom na brojne loše uticaje zagađivača na životnu sredinu, od kojih neki mogu imati, ili već imaju katastrofalne posledice na život, ciljevi su naravno jasni:

• Očuvanje i zaštita zdravlja ljudi
• Očuvanje i zaštita životinjskih i biljnih vrsta i njihovih staništa, sa posebnim osvrtom na ugrožene vrste. Uništavanje staništa prirodno naseljenih životinja glavni je uzrok izumiranja te vrste.
• Očuvanje biodiverziteta, odnosno biološke raznolikosti, podrazumeva očuvanje raznovrsnosti jedinki, organskih vrsta, njihovih staništa i životnih zajednica
• Racionalno korišćenje prirode i njenih dobara
• Očuvanje plodnosti zemljišta i prirodnih lepota 
• Ublažavanje klimatskih promena
• Unapređenje stanja životne sredine i osiguranje boljih uslova za život

Svi ciljevi moraju se postizati kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, preko svakog  pojedinca, porodice, grada, države, do kontinenta i cele planete Zemlje.

Životna sredina i njeno očuvanje u Srbiji

Šta u Srbiji predstavlja najveći izvor zagađenja i kako se naša država sa tim bori?

• Energenti imaju najveću emisiju zagađenja. Krivci za to su loše gorivo i zastarela tehnologija. Kao gorivo najviše se koristi niskokalorični lignit sa puno štetnih sastojaka, a uz staru tehnologiju teško se ublažava štetni uticaji na životnu sredinu. U Srbiji od proizvodnje električne energije godišnje nastane 170 miliona tona pepela. Preporučene mere zaštite: zamena zastarele tehnologije, korišćenje manje štetnih energenata.
• Podzemni i površinski rudarski kopovi dovode do značajnih uništavanja zemljišta, promene morfologija terena, potpuno su uništene šume, izmešteni vodotoci, a potoci i podzemne vode zagađene. Mere zaštite: smanjenje broja kopova, osavremenjavanje procesa vađenja ruda, pošumljavanje što većih površina.
• Industrijski pogoni koji su glavni krivci što se zagađujuće materije mogu naći u urbanim sredinama, poput teških metala, nafte i njenih derivata, fenola. Mere zaštite: izmeštanje pogona van urbanih sredina, upotreba prečišćivača, zabrana upotreba otrovnih materija.
• Saobraćaj, koji je odgovoran za enormne emisije izduvnih gasova i buku. Drumski i gradski saobraćaj postaju glavi emiteri olova, čađi, sumpor dioksida. Mere zaštite: strogo poštovanje propisa o dozvoljenim količinama izduvnih gasova na tehničkim pregledima, isključivanje iz saobraćaja neadekvatnih vozila, unapređenje gradskog prevoza koji treba da bude glavni izbor transporta u gradu, izgradnja biciklističkih staza.

Borba za očuvanje životne sredine u Srbiji se vodi svakodnevno, a raspoloživo oružje za ovu bitku nije moćno koliko bi trebalo. To možemo zaključiti iz statističkih podataka iz 2022. godine o uspešnosti zaštite sredine u kojoj živimo, jer smo mi na 79. mestu od 180 država sveta.

Izdvojićemo u grafikonu koje su države najuspešnije, potom koje su slične nama, i na kraju države koje su najmanje učinile za zaštitu životne sredine. Veći broj bodova označava veći učinak u očuvanju životnog okruženja. Najuspešnija Danska ima 77,9 bodova, dok je na poslednjem mestu Indija sa 18,9 bodova. Srbija ima 43,9 bodova.

Podaci nisu ohrabrujući, ali svakodnevni trud i rad na širenju svesti o važnosti zaštite životne sredine je od presudnog značaja. 

Drugu planetu za život nemamo, čuvajmo vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i zemljište na kom živimo, sa ciljem da mi i naša pokolenja živimo zdravo i u harmoniji sa prirodom.