Dezinfekcija - Metode, vrste i mere

Dezinfekcija predstavlja skup više metoda kojima se uništavaju mikroorganizmi štetni po zdravlje. Mere dezinfekcije eliminišu prouzrokovače zaraznih bolesti sa svih površina na kojima se mogu naći, sa kože, okolnih predmeta, ili iz vazduha.

Zahvaljujući efektima koje ima pravilno sprovedena dezinfekcija, a to su ili potpuno uništavanje ili “onesposobljavanje” mikroorganizama da izazovu bolest, onemogućen je prenos infekcije.

Sadržaj stranice:

1. Gde i kako se sprovodi dezinfekcija?
2. Mere dezinfekcije
2.1. Higijena ruku
2.2. Higijena prostora
2.3. Čišćenje obuće
3. Metode dezinfekcije
3.1. Mehaničke metode
3.2. Fizička dezinfekcija
3.3. Hemijska dezinfekcija
3.4. Prirodne metode dezinfekcije
4. Samo dobro odabrana i na pravi način sprovedena dezinfekcija garantuje uspeh

Gde i kako se sprovodi dezinfekcija?

Dezinfekcija se sprovodi u svim javnim objektima gde je cirkulacija ljudi velika a zdravstvena bezbednost neophodna, poput bolnice, ambulante, škole, predškolskih ustanova, autobusa, poslovnih prostorija.

U okviru navedenih objekata, dezinfekcija se sprovodi na svim područjima na kojima se patogene bakterije, gljivice ili virusi mogu pronaći, i to su tzv. indikaciona područja:

Živi organizmi, odnosno koža čoveka.
Predmeti i prostor koji nas okružuju.

Primena iste vrste dezinficijensa je u većini slučajeva moguća na oba područja, ali se uvek moraju poštovati sledeća pravila:

1. Prethodno mehanički očistiti/oprati regije koja će se dezinfikovati. Neophodno je mehanički odstraniti prljavštinu sa kože, površine ili predmeta, da bi dezinfekcija bila efikasna.

Pre dezinfekcije potrebno je čišćenje predmeta — Pranje površina treba da bude uvod u dezinfekciju

2. Pročitati i pratiti uputstva o pripremi sredstva za dezinfekciju. Ljudi često misle da znaju sve bez čitanja uputstva, što može dovesti do pogrešne i neadekvatne dezinfekcije.

Obavezno pročitati upute o pripremi dezinficijensa — Za pravilnu dezinfekciju neophodna je pravilna priprema sredstva

3. Poštovati preporuke o koncentraciji dezinfekcionog rastvora u odnosu na vrstu područja koje će se tretirati. Skloni smo mišljenju da veća koncentracija dezinficijensa znači bolju dezinfekciju, što je potpuno netačno.

Manja koncentracija sredstva od preporučene = neuspešna dezinfekcija
Veća koncentracija sredstva = oštećenje površine koja se dezinfikuje

Savetovana koncentracija dezinficijensa se mora poštovati — Tačno propisana koncentracija dezinfekcionog rastvora i vreme izloženosti rastvoru imaju ključnu ulogu za dobru dezinfekciju

4. Slediti preporučeno vreme trajanja dezinfekcije u odnosu na koncentraciju napravljenog rastvora. Vreme koje je potrebno za uspešnu dezinfekciju zavisi od koncentracije rastvora i vrste površine koja se tretira. Naznačeno je na uputstvu i treba ga poštovati radi efikasnosti celog procesa.

5. Obratiti pažnju da li se dezinfekciono sredstvo na kraju ispira ili ne. Ponekada je agresivno dezinfekciono sredstvo potrebno isprati sa tretirane površine, a u nekim slučajevima dovoljno je samo pustiti da se dezinficijens osuši.

Dezinfekciona sredstva moraju biti prilagođena nameni i usklađena sa merama dezinfekcije koje su neophodne u tom trenutku.

Mere dezinfekcije

U odnosu na oboljevanje, tj.da li određena bolest već postoji ili ne, mere dezinfekcije mogu biti trojake:

1. Preventivne mere

Bolest se može sprečiti preventivnom dezinfekcijom — Otklanjanje mogućnosti nastanka infekcije omogućeno je uz preventivne mere dezinfekcije

Preventivne mere obuhvataju dezinfekciju koja se vrši u cilju sprečavanja nastanka bolesti. Preventivno delovanje i uništavanje patogenih mikroorganizama dok još nisu ispoljili svoje dejstvo, obaveza je svih preventivnih zdravstvenih ustanova, obrazovnih institucija, prehrambenih objekata.

2. Tekuća dezinfekcija

Ciljana dezinfekcija tokom bolesti — Dezinfekcija u toku bolesti sprečava širenje patogenih klica na okolinu

Tekuća dezinfekcija takođe poznata kao ciljana dezinfekcija, sprovodi se u toku trajanja bolesti, sve do potpunog ozdravljenja. Ove mere dezinfekcije moraju biti intenzivnije i sveobuhvatnije od preventivnih mera. Što češća dezinfekcija ruku obolelog, kao i svih predmeta koje bolesnik koristi, uključujući i posteljinu i rublje.

3. Završne mere dezinfekcije

Jednokratna dezinfekcija nakon završene bolesti — Nakon ozdravljenja potrebno je detaljno, jednokratno dezinfikovati prostor i predmete gde je bolesnik boravio

Završne mere dezinfekcije vrše se neposredno nakon ozdravljenja. Ove mere podrazumevaju jednokratnu dezinfekciju prostorija gde je bolesnik boravio i svih predmeta sa kojima je dolazio u kontakt.

Sve mere dezinfekcije u najvećem procentu se odnose i primenjuju prvenstveno na tretiranje ruku, a potom na prostor i obuću.

Higijena ruku

Nakon pranja ruku sledi dezinfekcija ruku — Ponekad je dovoljna samo dezinfekcija ruku, ali najbolje je ako se mogu prvo oprati a potom dezinfikovati

Pored osnovne i najznačajnije higijene ruku, dezinfekcija ruku je glavni adut u borbi protiv prenošenja bolesti.

Sve što rukama dodirnemo može biti izvor bakterija ili virusa koji se nakon dodira prenesu na ruke. Sledeći kontakt takvih ruku sa drugim ljudima ili sa sopstvenim ustima ili očima, dovodi do daljeg prenosa patogenih klica čime se mogućnost razboljevanja povećava.

Pravilno i često pranje ruku, adekvatna dezinfekcija uz beskontaktne dispenzere za dezinfekciju su najbolja mera za očuvanje svog, i zdravlja okoline.

Higijena prostora

Prostor u kome se živi ili radi treba da obezbediti prijatan i bezbedan boravak, čemu svakako doprinosi i dezinfekcija prostora. Preporučuje se svakodnevno vlažno prebrisavanje rastvorom za dezinfekciju, a jednom u toku sedmice i detaljno pranje i korišćenje dezinficijensa.

Ukoliko ima potrebe, pre detaljne dezinfekcije, nekada je neophodno uraditi i dezinsekciju.

Čišćenje obuće

Nakon povratka kući sa posla ili iz prijatne šetnje, moramo biti svesni da na obući možemo uneti ogroman broj mikroorganizama. Otirač najčešće samo “digne” prašinu i prljavštinu, a za dezinfekciju obuće potrebno je koristiti vlažno čišćenje. To se postiže prebrisavanjem vlažnim maramicama koje u sebi imaju dezinficijens, ili korišćenjem dezobarijera kao najboljom varijantom.

Svako eliminisanje štetnih mikroorganizama, odnosno efikasnost dezinfekcije uslovljena je korišćenjem prave metode dezinfekcije, prilagođene specifičnoj potrebi i problemu.

Metode dezinfekcije

Neke vrste dezinfekcije sprovode se kod kuće, dok se druge primenjuju samo kao profesionalne metode za dezinfekciju. Koje metode će se sprovesti zavisi od nekoliko činilaca:

Šta se dezinfikuje, prostor, predmeti ili koža
Koje mere dezinfekcije su u pitanju - preventivna, tekuća ili završna
Koji su mikroorganizmi u pitanju, odnosno vrsta bolesti
Stepen zaraženosti, koliko je bolest napredovala

Razlikujemo osnovne tri metode za dezinfekciju, plus četvrta koju bismo mogli dodati kao prirodnu metodu, koja nam pritekne u pomoć kao priručna brza varijanta. To su:

1. Mehanička vrsta dezinfekcije
2. Fizička dezinfekcija
3. Hemijska metoda
4. Prirodne metode u dezinfekciji

Upoznajmo se sa glavnim karakteristikama i načinom primene svake od navedenih metoda.

1. Mehaničke metode

Mehanička dezinfekcija predmeta — Prva metoda dezinfekcije je mehaničko uklanjanje mikroorganizama

Sam naziv metode upućuje da ova vrsta dezinfekcije podrazumeva mehaničko odstranjivanje mikroorganizama. Ima najčešću primenu, lako se sprovodi i deluje tako što smanjuje ili odstranjuje mikroorganizame sa kože, predmeta i iz raznih prostora.

Mehaničke metode dezinfekcije treba da budu prethodnica svim ostalim metodama, jer uklanjanjem nečistoće omogućava se efikasnije dejstvo fizičkih i hemijskih metoda dezinfekcije. Konkretno, ove metode podrazumevaju sledeće aktivnosti:

1. Provetravanje prostorija - dotokom potrebnih količina svežeg vazduha može se znatno smanjiti koncentracija prašine i odstraniti čak 60% različitih mikroorganizama. Preporuka je provetravanje najmanje tri puta dnevno.

Jedna od aktivnosti mehaničke dezinfekcije je provetravanje — Provetravanje omogućava promenu vazduha u prostoriji i na taj način se smanjuje broj prisutnih mikroorganizama

2. Ribanje i pranje vodom - pošto je prodiranje dezinfekcionih sredstava kroz naslage prljavštine znatno slabije, nakon sprovedenog ribanja i pranja može se odstraniti 25%—50% mikroorganizama sa predmeta i kože. Ova mehanička dezinfekcija u direktnoj je vezi sa sprovođenjem opšte higijene.

3. Usisavanje i čišćenje kuće - uklanjanjem prašine usisavanjem a potom mokrim prebrisavanjem, znatno se smanjuje broj mikroorganizama.

Mehanička metoda dezinfekcije je usisavanje — Nakon usisavanja i vlažnog brisanja smanjuje se prisustvo bakterija

4. Krečenje - premazivanjem površina krečom, tankim slojem cementa ili bojom, mikroorganizmi se ne odstranjuju, ali se fiksiraju, tako da postaju nepristupačni čoveku. Primer ove dezinfekcije je krečenje stabla voćki kako bi se zaštitilo od štetnih gljivica ili bakterija.

2. Fizička dezinfekcija

Fizička dezinfekcija podrazumeva korišćenje visokih temperatura i određenih svetlosnih zraka za uništavanje patogenih klica. Navedimo najčešće načine:

1. Vruć vazduh - ili suva toplota, veoma je efikasna fizička metoda dezinfekcije jer ubija i najizdržljivije spore mikroorganizama. Suva toplota temperature od 160°C do 180°C za 30—60 min. uspešno uništava bakterije.

2. Ključala voda - koristi se za iskuvavanje kućnih predmeta, posuđa, escajga, medicinskih instrumenata, igračaka. Jedan je od najlakših i najpristupačnijih vidova fizičke dezinfekcije. Iskuvavanje od 15 do 30 minuta dovoljno je da uništi vegetativne bakterije, a 1 do 2 sata je potrebno za uništavanje spora bacila.

3. Vodena para - za dezinfekciju se uglavnom koristi vodena para pod pritiskom. Veoma brzo prodire i efikasno uništava bakterije i spore. Parom se ne smeju dezinfikovati predmeti koji su lepljeni ili lakirani, kao ni krzno, koža i predmeti od celuloze.

Vodena para je vrsta fizičke dezinfekcije — Vodena para pod pritiskom koristi se i za dezinfekciju tepiha

4. Vatra - najstariji oblik dezinfekcije koji se danas izuzetno retko primenjuje, uglavnom u bakteriologiji ili pri hitnim malim hirurškim intervencijama. Podrazumeva “opaljivanje” vatrom, tzv flambažu, instrumenata i glatkih površina u trajanju od najmanje tri minuta.

Mikrobiološke igle se dezinfikuju plamenom — Otvoren plamen se najčešće koristi za dezinfekciju mikrobioloških igala

5. Sunčeva svetlost - svojim ultravioletnim delom spektra deluje površinski baktericidno i razgrađuje belančevine koje ulaze u strukturu bakterija. Preporučuje se izlaganje posteljine, prekrivača, madraca ili rublja direktnim sunčevim zracima, jer se baktericidno dejstvo sunčanih zraka prolaskom kroz staklo smanjuje se za 60—65%.