Korpa 
Higijena se obično povezuje sa čistoćom. Iako se održavanje lične higijene, higijene čovekove sredine i higijene hrane baziraju na održavanju čistoće, higijena je mnogo više - u pitanju je stručna disciplina koja definiše najbolje postupke kojima se čistoćom čuva lično i javno zdravlje ljudi.
Sadržaj stranice:
1. Opšta Higijena - Definicija i značaj
2. Lična higijena
2.1. Higijena ruku (pranje ruku)
2.2. Higijena celog tela
2.3. Higijena obuće i odeće
3. Higijena životnog prostora (kućna higijena)
4. Higijena radnog prostora
5. Higijena hrane
6. Higijenski proizvodi i alati
7. Uticaj higijene na životnu sredinu
8. Zašto je higijena važna?
Opšta Higijena - Definicija i značaj
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, higijena je nauka o zdravlju koja se bavi postupcima usmerenim ka zaštiti i očuvanju zdravlja ljudi i sredine u kojoj žive i rade.
Definicija higijene kao nauke podrazumeva izbor ličnih navika (koliko često se tuširati ili kupati, prati ruke, podrezivati nokte ili prati odeću), održavanje čistih površina u kući i na radnom mestu, kao i staranje o zdravstvenoj ispravnosti i bezbednosti hrane.
Značaj higijene i sprovođenja redovne higijenske prakse se smatra društveno odgovornim i prihvatljivim ponašanjem, dok se zanemarivanje pravilne higijene smatra veoma nepoželjnim i društveno je neprihvatljivo, a istovremeno predstavlja rizik po lično i javno zdravlje.
Grane higijene su:
- Lična higijena
- Higijena životnog prostora
- Higijena radnog prostora
- Higijena hrane
Lična higijena
Lična higijena uključuje postupke koje osoba obavlja zarad brige o svom telesnom zdravlju i dobrobiti putem održavanja čistoće.
Postoji nekoliko načina na koji se lična higijena razvrstava, ali tipično govorimo o tome da postoje:
- Higijena ruku
- Higijena tela
- Higijena odeće i obuće
Pored ovih, mogu se izdvoiti i još neke uže vrste lične higijene poput personalne medicinske higijene, respiratorne higijene, higijene hrane kod kuće, higijene u kuhinji, higijene u kupatilu i higijene kućnih ljubimaca.
Razlozi za održavanje lične higijene obuhvataju prevenciju bolesti, lečenje, subjektivan dobar osećaj, društveno prihvatanje i sprečavanje širenja bolesti na druge.
Higijena ruku (pranje ruku)
Pranje ruku je čin čišćenja ruku sapunom i vodom ili nekim sredstvom za dezinfekciju ruku kako bi se uklonili mikroorganizmi, prljavština, masnoća ili druge štetne i neželjene supstance zalepljene za ruke.
Deo ovog procesa je i sušenje opranih ruku jer se mokre i vlažne ruke lako ponovo kontaminiraju.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da pranje ruku traje najmanje 20 sekundi i da se ruke obavezno peru pre i posle određenih aktivnosti:
- posle korišćenja toaleta
- pre hranjenja deteta
- pre i posle jela
- pre i posle pripreme hrane, naročito pri rukovanju sirovim mesom, ribom ili živinom.
U slučaju neposrednog ili posrednog kontakta sa zdrastveno ugroženim osobama (zaražene, obolele, imunokompromitovane), posete bolnici ili dodiru sa đubretom, preporučuje se i dezinfekcija ruku posebnim sredstvima za dezinfekciju ili drugim dezinficijensima.
S obzirom da su naše ruke najkontaminiraniji delovi tela izloženi spoljašnjoj sredini, treba ih prati što češće i što temeljnije, čime sebe i druge čuvamo od zdravstvenih rizika, a naročito od zaraznih bolesti koje se prenose dodirom.
Kako nam savremeni način života onemogućava da u svakom trenutku imamo pristup tekućoj vodi i sapunu, preporučuje se da kao alternativu uvek sa sobom imamo kvalitetno sredstvo za dezinfekciju ruku.
Higijena celog tela
Oralna higijena, higijena kose i tela su načini na koje održavamo ličnu čistoću. Iako u naučnim krugovima ne postoji saglasje u vezi sa tim koliko često treba prati kosu i telo, za većinu ljudi to može biti svakodnevni ili postupak koji se obavlja na 2-3 dana.
Zajedničko za sve aspekte higijene celog tela je uspostalvljanje rutina za brigu o potrebama lične higijene. Kada ih usvojimo, pogotovu u najranijem dobu, one postaju deo naših dobrih navika kojima štitimo sebe i druge.
Higijena obuće i odeće
Dok se kod nas u javnosti godinama vode polemike u vezi sa tim da li se treba izuvati pre ulaska u dom koje su više kulturološke nego higijenske prirode, nauka je dala nedvosmislen odgovor: “Da, obavezno!”
Prema nalazima Univerziteta u Hjustonu, na čak 40% đonova obuće može se pronaći izuzetno opasna bakterija Clostridium difficile koja izaziva uporne dijareje.
Među preporukama američkih stručnjaka za javno zdravlje, jednostavne i efikasne mere kojima se vrši dezinfekcija obuće su izuvanje pre ulaska ili čišćenje đonova hemijskim sredstvima, UV zracima ili specijalnim dezobarijerama koje deluju dvostruko - mehanički i hemijski.
Higijena odeće je pranje nošene ili zaprljane odeće u određenim intervalima. Kako sa okolinom (ali i našim telom) imamo kontakt upravo preko odeće, njeno redovno i temeljno pranje čini vid dobre higijenske prakse.
Higijena životnog prostora (kućna higijena)
Higijena životnog prostora se odnosi na higijenske prakse koje sprečavaju ili minimizuju širenje bolesti kod kuće.
Glavni izvori infekcije u kući su ljudi (kao prenosioci patogena ili zaraženi), hrana (posebno sirova), voda i kućni ljubimci. Lavaboi, toaleti, kanalizacione i vodovodne cevi, predmeti za čišćenje lica i tela pospešuju rast mikroba i mogu postati sekundarni rezervoari infekcije.
Glavni putevi za širenje patogenih klica u kući su ruke i površine u kontaktu sa hranom, krpe i pribor za čišćenje. Patogeni se takođe mogu širiti i preko odeće, posteljine i peškira, dok se respiratorni virusi i spore gljivica šire vazduhom.
Za određene elemente našeg domaćinstva prilikom čišćenja kuće preporučuje se dezinfekcija prostora posebnim sredstvima za dezinfekciju (kvake, prekidači, ključevi, mobilni telefoni i dr.).
Dobra kućna higijena označava niz postupaka usmerenih ka održanju čistoće prostora u kojem živimo:
- Redovno usisavanje i brisanje podova, nameštaja i površina
- Pravilno odlaganje iskorišćenog toalet papira i maramica
- Pranje ruku posle svakog kontakta s kućnim ljubimcem
- Čišćenje prostora u kojima životinje žive ili vrše nuždu čim su korišćene
- Pranje i pravilno držanje kuhinskog pribora i aparata
- Upotreba i redovna zamena krpa i sunđera za pranje posuđa i kuhinje
- Brisanje radnih površina nakon pripreme jela, naročito sirovog mesa i jaja
- Redovno pranje i izbacivanje neupotrebljivih namirnica iz rashladnih uređaja
Higijena radnog prostora
Higijena radnog prostora počinje od ljudi. Svaki zaposleni mora početi od sebe i sopstvene lične higijene, naročito u sferi pranja ruku pre i posle jela i nakon upotrebe toaleta.
Higijena vazduha podrazumeva zatvaranje poklopca od WC šolje pre povlačenja vode, redovno održavanje i čišćenje uređaja za klimatizaciju i posedovanje i održavanje prečišćivača vazduha.
Dezinfekcija unutar radnih prostorija bi trebalo se vrši i na kvakama, podovima, spoljnim površinama, prozorima, a poseban aspekt predstavlja održavanje čistoće koji obuhvata druge prostore u kojima se obavljaju radne aktivnosti (prevozna sredstva, proizvodna postrojenja i dr).
Higijena hrane
Higijena hrane bavi se biološkim aspektima zdravstvene bezbednosti hrane i predstavlja zbir postupaka kojim se to osigurava.
Ova grana higijene je karakteristična po tome što se bez izuzetka tiče svakog čoveka na planeti. Njeni glavni zadaci su da:
- Sprečava kvarenje hrane usled kontaminacije koja je posledica nečistih uslova sredine, loše higijenske prakse i nedostatka mera usmerenih ka bezbednosti hrane
- Usmerava i edukuje ljude uključene u preradu hrane o njenom bezbednom rukovanju i sanitarnim praksama
- Produžava vek trajanja proizvoda čistom obradom i pakovanjem
- Onemogućava puštanje nebezbedne hrane na tržište što može da dovede do bolesti koje se prenose hranom.
Tokom vremena, razvijena su pojedina higijenska rešenja koja se odnose na karike u lancu snabdevanja, od proizvodnje sirovina do krajnjeg proizvoda i njegove distribucije potrošačima.
Kada hrana uđe u dom, ona postaje predmet higijene životnog prostora/kuhinje.
Higijenski proizvodi i alati
Za praktično svaku potkategoiju higijene postoje kućni i profesionalni proizvodi i alati za čišćenje privatnih, komercijalnih, radnih i javnih površina i prostora.
U profesionalnu opremu za čišćenje spadaju između ostalog, kofe i kolica za čišćenje, profesionalna oprema za pranje prozora, metle i četke, mopovi, džogeri, mikrofiber krpe i sredstva za dezinfekciju.
Uticaj higijene na životnu sredinu
Sve što se od higijenskih proizvoda iskoristi mora negde da završi - u otpadnim vodama, vodotokovima, okeanu, deponijama, atmosferi, zemljištu, živom svetu i - ljudskom organizmu.
Zagađenje životne sredine je jedna od nuspojava higijenskih praksi i na rešavanju tog problema se intenzivno deluje širom sveta.
Na žalost, nemali broj tih proizvoda ima negativan uticaj na čovekovu i prirodnu sredinu. - sirovine, pakovanje, proizvodnja i distribucija, potrošnja vode i energije, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, štetne emisije hemikalija, kao i mikroplastika.
Zaštita životne sredine u ovom domenu podrtazumeva uspostavljanje dobrih proizvođačkih praksi kojima se smanjuje ugljenični otisak u svakoj karici dobavljačkog lanca, korišćenje sirovina i postupaka kojima se dobijaju neškodljivi proizvodi, upotreba reciklabilnih i biorazgradivih materijala, uključujući ambalažu, višekratnih proizvoda - sve u cilju očuvanja zdravlja i dobrobiti čoveka i čitavog živog sveta.
Zašto je higijena važna?
Bez obzira da li je reč o ličnoj, higijeni doma, hrane ili na radnom mestu, bez nje je savremen život nezamisliv.
Civilizacijski razvoj jednog društva može se odrediti upravo time koliko su u njemu razvijene opšte higijenske prakse.
Njihovim poštovanjem, unapređuje se javno zdravlje, zdravlje pojedinaca, uz podizanje opšteg nivoa kvaliteta života.
